Margarin
Sve o margarinu

Zašto margarin nije dobar izbor?

Najlošiji izvor unosa masti u ogranizam nalazi se u margarinu. On sadrži prelazne masti koje nisu poželjne u ishrani.

Margarin se dobija procesom hidrogenizacije biljnih ulja pri temperaturi od 260˚C, kako bi se dovela u čvrsto stanje. Time se postiže bolji ukus, mazivost i produžava vek trajanja. Međutim, tim postupkom se nezasićene masne kiseline prevode u zasićene, pa on predstavlja mešavinu izmenjenih i zasićenih masti.

Izmenjene masne kiseline blokiraju preradu holesterola u jetri i doprinose porastu lošeg holesterola u krvi. One oštećuju imuni sistem i stvaranje slobodnih radikala visoko reaktivnih molekula koji mogu oštetiti ćelije i početi reakcije koje mogu rezultirati promenama i formiranju ćelija kancera. Slobodni radikali imaju važnu ulogu u sprečavanju denerativnih procesa i metaboličkih poremećaja.

Izmenjene masne kiseline u manjim količinama mogu izazvati hormonske poremećaje, povišen krvni pritisak i alergijske reakcije.

LDL predstavlja glavni pokretač arterijskih oboljenja. Izaziva istovremeno smanjenje HDL holesterola.

HDL holesterol predstavlja dobar holesterol koji štiti kardiovaskularni sistem.


Pečeni proizvodi od lisnatog testa takođe sadrže transmasne kiseline, kao i sva hrana pržena u fritezi, pa na takvu ishranu takođe treba zaboraviti.

Biljne masti jesu u prednosti u odnosu na maslac, ali hidrogenizovane su mnogo opasnije nego holesterol koji se nalazi u maslacu. Zato je bolje za mazanje koristiti puter, a kad god je moguće za kuvanje isključivo biljne masti.

Maslac je kompletna hrana jer sadrži nutritijente koje sadrže masti, a izvor je vitamina A, D, E i K, selena i joda. Ne menja svojstvo pri visokim temperaturama.


Pročitajte još:

Koje ulje odabrati za kuvanje?

Dobre i loše masti u ishrani

Masno, a zdravo

Maslinovo ulje u bebinoj ishrani

Važnost unosa masti u bebinoj ishrani

Save

Booking.com