Branislava Antović Aleksić
Branislava Antović Aleksić: Kao preduzetnica radite više, ali i sa više uživanja.

Preduzetnica - Branislava Antović Aleksić

Brana je novinarka i na čelu je "Brana's Divine World" onlajn magazina već jedanaestu godinu. Samostalnu karijeru je počela kao modni bloger, u čemu se profesionalnošću vrlo brzo izdvojila na domaćem internet nebu. Vremenom je njen blog prerastao u onlajn magazin, a Brana je proglašena za lajfstajl blogera 2018. godine.

Kada ste odlučili da pokrenete svoj blog?

Nakon što sam u septembru 2010. godine diplomirala novinarstvo na Fakultetu političkih nauka i nakon što sam upisala master studije na Fakultetu bezbednosti, optimistično sam prosledila svoj CV na više mejl adresa meni interesantnih medija u Srbiji sa željom da kao sveže diplomirani novinar steknem bilo kakav vid prakse kroz volontiranje. Nikada nisam dobila odgovor ni od jedne strane koju sam kontaktirala. Možda sam bila pomalo i naivna u misli da se odgovori na mejlove koje sam slala mogu očekivati odmah, bili pozitivni ili ne, ali baš zbog toga danas postoji moja priča. Željna pisanja i bilo kakavog vida kreativnog izražavanja, rešila sam da ne sedim skrštenih ruku i tako sam pokrenula sopstveni blog. Tada svakako nisam ni slutila da ću danas imati svoju malu firmu i da ću se baviti samo ovim poslom. Sve je krenulo kao želja da iskažem svoju kreativnost i novinarske potencijale, a onda polako postalo i posao.

Kada ste shvatili da će blog postati Vaš primarni posao?

To je bilo tačno 1. decembra 2013. godine. Tada sam novinarstvo zvanično počela da smatram svojim hobijem, a blogovanje svojim poslom. Naravno, tome je prethodilo mnogo meseci aktivnog razmišljanja da li da učinim ovaj korak ili ne. Razvoj mog bloga, činjenica da sam u njegovom uređivanju daleko više uživala no u radu u novinarskoj redakciji, finansijski momenat koji je već tada bio na strani blogovanja, samo su neki od razloga zbog kojih sam odlučila da to uradim. I sloboda, neverovatna sloboda koju stičete baveći se svojim malim biznisom. Neprocenjiva stavka. Nakon toliko godina još uvek smatram da je to bila jedna od mojih najboljih poslovnih odluka.

Koje su prednosti preduzetništva iz Vašeg ugla u odnosu na to da radite za nekoga?

Uvek sam isticala i opet ću – činjenica da radiš za svoj, a ne za tuđi san je presudna. To je ono što mi omogućava da ovaj posao radim sa lakoćom i istinski uživam u njemu. I ta sloboda koju uvek spominjem. Sloboda da biraš sa kim ćeš i kako raditi, kada i gde, koliko dugo i na koji način. A kada uz sve to dodamo dobar tim, mnogo pisanja koje obožavam, mnogo kreativnih momenata kojima sam prirodno sklona i prostora za ''igranje'', onda je jasno zašto ovaj posao ne bih menjala ni za jedan drugi i zašto preduzetništvo ima prednost.

Da li ste imali podršku ljudi iz neposrednog okruženja da pokrenete sopstveni posao?

Apsolutnu. Ona mi je i olakšala put, hrabrila me, podsticala. Ovde prvenstveno mislim na svoje roditelje i njihovu podršlu. U početku je i njima delovao neobično put za koji sam se odlučila, ali su mi verovali i to mi je mnogo značilo.

Da li kao preduzetnik radite više ili manje u odnosu na ranije?

Više, ali i sa više uživanja. Ima ta floskula da kada radite posao koji volite, a ja ovde dodajem i kada radite za sebe, vi zapravo ne radite ni jedan jedini sat. Nije to baš skroz istina jer radite vi mnogo, mnogo sati, i osećate posledice tog rada, ali vas taj rad istovremeno ispunjava, motiviše, podstiče da nastavite ka svom cilju. Ja nisam imala takav utisak dok sam radila za druge. Moguće da je to mana, ali ja sam uspela da je pretvorim u vrlinu koja me je odvela do preduzetništva i zahvalna sam joj na tome. Ipak, i u ovakvom vidu posla važno je postaviti granice. Važno je jasno razgraničiti privatan život od poslovnog. Važno je sebi obezbediti slobodne vikende, praznike, godišnji odmor u onom klasičnom smislu te reči. Preduzetništvo vas tera da na sve to zaboravite, ali ne smete jer ćete u suprotnom pregoreti, a to nikako nije dobro. Posebno u preduzetništvu gde neretko nema ko da vas zameni.

Koliko je danas u Srbiji teško biti preduzetnik?

Lakše je no što se čini i teže je no što bi moglo da bude. Naime, imam utisak da oni koji nisu u preduzetničkim vodama imaju utisak da je preduzetništvo bauk uz koji ide gomila peripetija. To zaista nije tako. Stvari ne funkcionišu jednostavno i brzo, ali je činjenica da nije ni toliki problem otvoriti firmu. Posebno uz agencije koje su se sada specijalizovale samo za to. Platite im oko 100 evra i one u vaše ime završe svu papirologiju. Najbolje potrošen novac, ako mene pitate. Međutim, funkcionisanje Poreske uprave je tema u okviru koje ima mnogo prostora za napredak. Krenulo se tim putem, ali je dug put pred nama. Ono što je trenutno najveći problem jesu diskriminacijska zakonska rešenja po kojima su žene preduzetnice koje planiraju da se ostvare kao majke u daleko nepovoljnijem položaju od žena u stalnom radnom odnosu. Ovi zakoni su u najmanju ruku sramni i iziskuju ozbiljnu borbu za njihovu promenu.

Kako izgleda jedan Vaš uobičajen radni dan?

Moj svaki radni dan se razlikuje od prethodnog i od onog narednog. Međutim, dva scenarija su najčešća:

  • kod kuće sam, u udobnoj garderobi i provodim minimum 10 sati ispred kompjutera ili 
  • u kontinuitetu provodim 10 sati van kuće na sastancima, fotografisanjima, promotivnim događajima.

Ovo drugo je svakako glamuroznije i interesantnije, ali prvi scenario je važniji za ono što se dešava na kanalima koje koristim za komunikaciju sa mojom publikom. Otud su takvi dani i ćešći. Kovid je, naravno, mnogo toga promenio pa su se i aktivnosti iz ovog drugog scenarija poprilično smanjile ili prenele na online platforme. I da, fale mi jako.

Fotografija: Jovana Tomašević