manuela kamikovski
Manuela Kamikovski: Radite na stvaranju rutine

O promeni posla, usklađivanju oko čuvanja dece sa suprugom i onlajn podršci

Ove nedelje, na temu usklađivanja poslovnih i privatnih obaveza, sa nama je pričala Manuela Kamikovski. Ona je hrabra mama, psiholog, porodični psihoterapeut, praktičar terapije igrom i stručni saradnik portala Demetra. Manuela vodi blog Mamino vreme i  mama je dve devojčice koje imaju 8 i 5 godina.

Da li ste na isti način obavljali posao pre rođenja dece? Kako je izgledao jedan vaš dan?

Upravo je dolazak dece doprineo da promenim svoj posao, odnosno pre dece se uopšte nisam bavila ovim poslom kojim se danas bavim - psihoterapijom i edikacijom. Pre dece sam radila u srednjoj školi kao stručni saradnik – psiholog i profesor psihologije.

Kada sam postala mama mislila sam da će mi rad u državnoj ustanovi odgovarati, jer ću moći da budem uz dete. Međutim, realnost je bila takva da sam skoro svakog dana „nosila posao kući“, bila nervozna i neraspoložena, a takva baš i nisam bila dobro društvo svom detetu. To je trajalo i uticalo na kvalitet naših porodičnih odnosa. I odluka je bila doneta.

Gde ste trenutno poslovno angažovani?

Danas radim „za sebe“ i bavim se, najviše, online psihološkim savetovanjem, individualnom i porodičnom psihoterapijom, kao i edukacijom roditelja. Osim toga, u Zrenjaninu se bavim i terapijom igrom.

Hobi mi je blog, kao i vođenje neformalne i FB grupe Klub hrabrih mama. 

Kada ste počeli da radite nakon porođaja?

Oba puta sam se na posao vratila po isteku odsustva radi nege deteta, dakle kada su one imale oko godinu dana.

Da li vam deca idu u predškolsku ustanovu ili ih neko čuva kada radite?

Na žalost, ovde gde živimo smo sami bez pomoći baka i deka ili rodbine, pa se suprug i ja dogovaramo i usklađujemo svoje obaveze. Starije dete nam ide u prvi razred, a mlađa ide u predškolsku ustanovu. I ono što me je skoro uvek iznenadilo koliko posla mogu da obavim kada su one ista (prepodnevna) smena.

Sada je malo drugačije jer su obe kod kuće, pa je bilo potrebno da se reorganizujemo kako bi svako uspešno obavljao svoje zadatke i obaveze. Nova dnevna rutina koje se pridržavamo nam mnogo u tome pomaže.

Kako usklađujete posao koji obavljate kod kuće sa decom?

Ranije sam razgovore sa klijentima zakazivala isključivo uveče posle 20h, kada završimo sa večernjom rutinom jer sam bila sigurna da mi one tada neće upasti u prostoriju gde radim. Sada je mnogo lakše, jer su starije i mogu da ih ostavim same određeno vreme dok se suprug ne vrati sa posla i „preuzme smenu“. Čak sam uvela mogućnost i realizacije razgovora u prepodnevnom periodu, što mi je bilo nezamislivo pre samo nekoliko meseci. Ali eto, deca rastu i konačno se vide rezultati uloženog vreme u radu sa njima i građenja odnosa punog poverenja i podrške. 

Da li stižete da se bavite kućnim obavezama pored dece i posla?

Kućne obaveze rasporedim po danima, jer uvek mogu da pronađem „valjan i dovoljno uverljiv“ razlog zašto se u određenom trenutku moram baviti nečim drugim u odnosu na npr. peglanje (mrzim da peglam!). Ono što praktikujemo jeste „radna subota“ kada svi zajedno spremamo stan. Mislim da je važno da se kod dece izgrade navike da vode računa kako o svojoj ličnoj higijeni, tako i o higijeni doma u kojem borave (za početak njihove sobe). Te naše „radne subote“ smo pretvorili u naše zajedničko vreme, pa nam je svima lakše da obavljamo poslove po kući koji su „dosadni i naporni“.

Da li stižete da se bavite i spremanjem obroka?

Spremam obroke i sada najčešće kuvam za dva dana, a ako pretekne ostatak hrane odložim u zamrzivač. Međutim, kad zagusti sa obavezama ili lepim vremenom koje valja iskoristiti boravkom napolju, ne grize me savest da nam naručim ručak (ili da odemo na ručak). 

Kako vam se čini, da li je lakše biti majka sa fiksnim radnim vremenom ili je fleksibilno radno vreme bolja opcija?

Sve je stvar kako kome odgovara, odnosno kakav je tip ličnosti. Osobama koje imaju poteškoće da se organizuju ili motivišu da započnu sa realizacijom zadataka mnogo je bolja opcija rad sa fiksnim radnim vremenom i u kolektivu. Meni lično više prija fleksibilno radno vreme, jer tako mogu mnogo više da postignem.

Kada ste se prvi put odvojili od deteta na više od par sati?

Pošto sam dojila obe, dugo nisam mogla da se odvojim više od dva sata. Kako su počele da jedu i čvrstu hranu, nisam imala poteškoća da se odvojim jer su ih drugi hranili. Ono čega se jasno sećam da smo stariju sa 11 meseci prvi put ostavili da spava kod bake i deke, jer smo morali u svadbu. Njima je bilo super, dok sam ja bila "kao na iglama" i stalno proveravala telefon. Bilo mi jeste teško zbog svih onih misli „šta ako“, ali sam tada naučila lekciju da mogu izdržati tu neprijatnost i da baka i deka rade sve što je u njihov moći da dete bude srećno i bezbedno (možda i više nego što treba). 

Koji savet biste dali majkama koje uskoro treba da se vrate na posao?

Radite na stvaranju rutine, jer rutina detetu daje osećaj sigurnosti. Ukoliko je detetu nešto poznato, za njega to znači da je bezbedno, što opet znači da je spreman da istražuje svet koji ga okružuje, odnosno radi svoj posao!

Upoznajte osobu koja će čuvati dete sa rutinom i insistirajte da se u početku pridržavaju te rutine.

Ukoliko planirate da dete upišete u vrtić, prilagodite svakodnevno funkcionisanje ritmu dana koji će dete imati kada pođe u vrtić.

Naoružajte se strpljenjem, empatijom i podrškom.

A ako negde zapne (teža adaptacija na vrtić, problemi u komunikaciji sa osobom koja čuva dete, nejednak pristup vaspitanju između roditelja) javite mi se da zakažemo online individualnu konsultaciju.

 

Tekst: Tamara Petković

Fotografije: privatno vlasništvo

Pročitajte šta o usklađivanju poslovnog i privatnog kažu druge mame - KLIK

Booking.com