Aleksandra Jeftanović - mama
Aleksandra Jeftanović: Treba da budemo blage i nežne prvo prema sebi

Ove nedelje lično iskustvo sa usklađivanjem roditeljstva i posla podelila je sa čitateljkama portala Demetra Aleksandra Jeftanović, poznato televizijsko lice već više od dve decenije, danas i preduzetnica, ali i mama šestogodišnje Ane i petogodišnjeg Alekse.

Zaposlena mama – Aleksandra Jeftanović

Da li ste na isti način obavljali posao pre rođenja prvog deteta? Kako je izgledao jedan vaš dan?

Sve se promenilo 19. januara pre šest godina. Ceo moj život. Skoro se i ne sećam kako je izgledalo pre. (smeh) Ništa novo neću reći: ceo dan je bio u prvom licu jednine. Moj posao, prijatelji, obaveze i potrebe.

Gde ste trenutno poslovno angažovani?

Multitasking, kao i većina žena. S jedne strane sam, kada je novinarstvo u pitanju, angažovana na televiziji K1, gde sam autor, urednik i voditelj emisije zajedno sa Boškom Jakovljevićem. Kada to završim, onda se u ovom „nedobu“ posvetim ugostiteljskom poslu, iako nemamo tu šifru. Zapravo sam vlasnik dečije igraonice „Okean“ na Senjaku. Tako da, kako kažu, imamo izazovna vremena pred sobom.

Kada ste počeli da radite nakon porođaja?

Nakon porođaja sa Anom, vrlo kratko sam radila na televiziji. Onda sam se povukla i napravila veliku pauzu. U međuvremenu je moj suprug došao na ideju da bi bilo jako lepo da preuzmemo igraonicu „Okean“ od ljudi koji su je prethodno držali. Vrlo nevešto sam sa Anom, koja je imala godinu i po dana, i Aleksom, šest meseci, ušla u taj posao. Moram reći da sam ja jedina osoba koja se protivila tome, ali sam u međuvremenu zavolela ovaj posao, iako je jedna velika odgovornost i obaveza. Posebno sada.

Kako usklađujete obaveze oko posla i dece?

Kako usklađujem obaveze? Žongliram! Najčešće sve ide preko mojih leđa, što bi govorila moja pokojna baba. Tako da, prve stvari na koje je uvedena restrikcija su bile neke moje potrebe: treninzi, odlasci u bioskop, pozorište, čitanje, filmovi. Moram da kažem da sam uletela u jednu klasičnu zamku, a to je vreme provedeno sa mužem. Mi smo pet godina bili sami, pre nego što je Ana došla u naš život i jedva smo je čekali. I teško smo je dobili. Moram da kažem da se ja u tom periodu nisam baš najbolje snašla, da sam bila potpuno posvećena Ani, a da sam sve drugo nekako zapostavila. Trenutak kada sam krenula da se vraćam sebi u drugim ulogama koje su mi bile važne je trenutak kada sam počela da radim. Zato ja mislim da je posao jako važan za žene.

Da li sada stižete da se bavite kućnim obavezama pored druženja sa porodicom i posla?

Ne stižem da se bavim kućnim poslovima. Imam jednu devojku, koja mi pomaže kada je čišćenje u pitanju. Ona dođe tri puta nedeljno i to mi mnogo znači. Nabavka je i dalje moja, kuvanje takođe, ali samo čišćenje, to ne stižem.

Obzirom da smo razmenjivale i recepte, pouzdano znam da kuvate. Koliko uspevate da se organizujete sa pripremom obroka generalno?

Kuvanje mi je važno zato što je to, nekako, deo koji je važan za porodicu (to vučem iz svoje porodice). A sa druge strane, kuvanje je važno zato što je mnogo važnije šta jedemo, čime se hranimo i nekako se trudim da budem na tragu zdrave ishrane. Ovo ne znači da ne odvedem decu u „Mek“, ali mislim da je balans jako važan i da u kući mora da bude kuvane, zdrave hrane. Često se trudim da kupujem organsku hranu.

Ne znam kada stižem. Postoji jedna stvar – to šta je za moju babu bila kuvana hrana i šta je bilo kada sam ja bila dete i šta je danas, to nije isto. Često neke obroke napravim za dvadeset minuta do pola sata i to je ono što i jeste negde okosnica naše ishrane. Ali hrana je najvažnije stvar na kojoj insistiram.

Kako vam se čini, da li je lakše biti majka sa fiksnim radnim vremenom ili je fleksibilno radno vreme bolja opcija?

Mislim da je jako teško biti mama i ne bih mogla da sudim ni o jednom, ni o drugom slučaju. Nisam se odmorila ni kada sam radila samo kao vlasnik igraonice. Sada, kada imam fiksno radno vreme, mislim da je možda malo zahvalnije, kada govorim samo o svom televizijskom angažmanu. Znaš da u tom trenutku i u odnosu na to, ćeš da pokušaš da se organizuješ.

U svakom slučaju, jako je teško, posebno u velikim gradovima. Meni moj otac, koji živi u Novom Sadu, ume često da kaže: „Ne znam kako vi u Beogradu, mi u Novom Sadu imamo sve kao i vi, samo imamo i kad.“ Evo ja sam danas, vikend je, provela sat vremena u saobraćajnoj gužvi. Tako da, tu imamo veliki džep koji nam „jede vreme“. I na selu, i sa poslom, i bez posla – jako je teško.

Kada ste se prvi put odvojili od deteta na više od par sati?

Veoma rano sam se odvojila. Ana je imala četiri, pet meseci, moja mama je bila tu i suprug i ja smo otišli na tri dana u Italiju. To mi je jako teško palo. Svaki put mi i dalje teško pada i neverovatno je koliko mi nedostaju kada nisu tu. Mislim da je i ta situacija veoma značajna i korisna. Mi bi, zapravo, trebale da radimo na prisutnosti, na tome da u trenutku kada smo sa njima budemo prisutne, budemo zahvalne i uživamo u tome, a kada nismo sa njima – to vreme treba da iskoristimo maksimalno za sebe i sve ono za šta inače nemamo vremena.

Koji savet biste dali majkama koje uskoro treba da se vrate na posao?

Prvo, jako sam se teško odlučila na to, a inače sam osoba koja ne voli promene i koja ima blagi otpor prema tome, ali mislim da je veoma važno, veoma korisno i da treba da urade nešto za sebe. Preduslov je, naravno, da voliš svoj posao. To je mnogo važno. Nikada nije lako, a posebno ne danas u Srbiji. Baviti se svojim poslom u svim ovim uslovima i žonglirati između svih obaveza. Ukoliko te tvoje zanimanje zaista zanima, onda je to jedan deo koji će pomoći da budeš bolja sebi, a onda ćeš biti bolja i deci.

Što se tiče same životne organizacije, ne znam, jer, kako počinje Ana Karenjina: „Sve srećne porodice lične jedna na drugu, a sve nesrećne...“ Tako da ne znam i nikad ne znaš šta se krije u životu iza osmeha, ali da treba da budemo blage i nežne prvo prema sebi, jer čini mi se niko drugi neće.

Fotografije: Privatna arhiva

Pročitajte kako druge mame balansiraju između poslovnih obaveza i majčinstva OVDE.