febrilni napad
Fras kod dece – febrilne konvulzije ili febrilni napadi

Febrilni napadi odnosno febrilne konvulzije, u narodnu najpoznatije kao fras, su uzrokovani  iznenadnom promenom telesne temperature deteta.

Febrilne konvulzije kod dece

VAŽNO: Iako su febrilni napadi veoma uznemirujući za roditelje i sve prisutne, važno je da znate da oni nisu štetni za dete.

Febrilne konvulzije nekada mogu da traju sat vremena, pa čak i duže, ali gotovo nikada ne nanose štetu detetu. Oni ne uzrokuju oštećenje mozga. Kod dece koja imaju klasičan fras bez komplikacija ne postoji povećan rizik od pojave epilepsije. (Izvor: www.rch.org.au)

Simptomi i znaci febrilne konvulzije

Kako izgleda dete tokom febrilnog napada:

  • verovatno će ostati bez svesti;
  • mišići mogu da mu se ukoče ili trzaju;
  • postaće crveno ili plavo u licu.

Napad može da traje nekoliko minuta ili duže, a kada mu se pokreti zaustave, verovatno će uspeti da se osvesti, ali će biti razdražljivo i pospano.

Fras se najčešće događa kada detetu naglo poraste temperatura. Neretko dok roditelji još i ne primete da dete ima temperaturu.

Koliko je febrilna konvulzija česta kod dece?

Kod većine dece, povišena temperatura će samo izazvati manju ili veću nelagodu. Svako dete će drugačije reagovati. Neka deca sa temperaturom preko 39˚C  skaču po kući, dok se drugažale na glavobolju i žele da leže već sa 37,2˚C.

Febrilna konvulzija se javlja kod jednog od 30 dece. Stoga znajte da ovo nije retka pojava, ali nije ni tako česta da treba da preterujete u brizi, posebno ako ne postoji genetska predispozicija.

Samo jedno od troje dece koje su nekada imali febrilni napad će imati ponovljene epizode.

Koji su faktori rizika za fras?

Postoje dva glavna faktora koji povećavaju rizik da dođe do febrilne konvulzije:

  1. Deca mlađa od 5 godina – uglavnom se fras događa kod dece uzrasta između 6 meseci i 5 godina, sa najvećim rizikom od 12 do 18 meseci.
  2. Nasledni faktor – deca koja u porodičnoj istoriji imaju osobe koje su nekada doživele fras zbog povišene temperature. Istraživanja su pokazala da postoji nekoliko gena koji su povezani sa ovom podložnošću. (Izvor: Klinika Mejo)

Šta uraditi ako dete ima febrilni napad?

Ne možete ništa preduzeti ako dete ima napad. Ne možete učiniti da on prestane ili ga skratiti na bilo koji način. Važno je da ostanete smireni i ne paničite. Šta možete, odnosno ne treba da radite:

  • Postavite dete na meku podlogu tako da leži na boku ili na leđima.
  • Posmatrajte sve vreme dete i pazite na svaki pokret kako biste kasnije mogli da opišete lekaru. Ne bi bilo loše da snimite video zapis, ma koliko vam se činilo bizarnim, kako bi lekar mogao da stekne jasnu sliku.
  • Pogledajte na sat kada napad počne, da biste posle znali koliko je trajao.
  • Ne sputavajte dete, ne pokušavajte da ga smirite i obuzdate.
  • Ne stavljajte detetu ništa u usta, uključujući i svoje prste, jer se neće gušiti i gutati jezik tokom febrilnih konvulzija.
  • NIKADA sami ne stavljajte dete koje ima fras u kadu sa hladnijom vodom da mu smanjite temperaturu.