zivotni prostor i zdravlje
Moderan životni prostor i zdravlje

Možda vam se u prvom trenutku ne čini da moderan životni prostor i zdravlje imaju ikakve veze, zapravo da bilo koji životni prostor može da utiče na zdravlje, ako je uslovan za život. Ipak, ako ponovo razmislite, shvatićete, posebno poučeni prošlogodišnjom situacijom sa pandemijom, da je itekako važno gde živite.

Kakav uticaj moderan životni prostor može imati na zdravlje

Lokacija i stambeni prostor imaju velikog uticaja na zdravlje svih ljudi. U Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima Ujedinjenih Nacija, član 25 piše da: „Svako ima pravo na životni standard koji odgovara zdravlju i blagostanju njega i njegove porodice.“ (*1) Ovo uključuje stanovanje, odeću, hranu, zdravstvenu zaštitu, socijalne usluge i bezbednost, ako događaji koji nisu u našoj moći utiču na život. U Srbiji, nažalost, veliki broj ljudi živi neuslovno ili na granici siromaštva, ali mnogo je i onih koji ličnim izborom životnog prostora, a ne usled finansijskih poteškoća, zapravo utiču na adekvatno zdravlje.

Istraživanja su pokazala da adekvatno stanovanje ima veliku povezanost sa fizičkim i mentalnim zdravljem osobe.

Smernice o stanovanju Svetske zdravstvene organizacije

Nezavisno od toga gde živimo i finansijske stabilnosti, postoje stvari vezane za kvalitet života na koje svi možemo da utičemo. Loš izbor stambenog prostora može povećati rizik od stresa i bolesti zbog rizika od putovanja (stres zbog dugotrajnog putovanja, nesreće u putu), izolacije, zagađenosti vazduha, zatim ukoliko živite u prostoru koji je previše topao ili previše hladan. Delovi naselja sa lošim vodosnabdevanjem mogu povećati rizik od širenja zaraze. (*2)

Direktor Grupe za urbani dizajn u Londonu, Robert Hukford, izjavio je za Medikal Njuz Tudej:

„Često se zaboravlja da veze između stanovanja i urbanog dizajna sa zdravljem sežu stotinama godina unazad, poput pokreta za javno zdravlje iz 19. veka (na primer: Udruženje za zdravlje građana 1840-ih godina i drugih).

Fokusirali su se tada na osvetljenje, ventilaciju, pretrpanost, vlagu i sanitarne uslove. Naveli su minimalnu širinu ulica, minimalne prostore oko zgrade i da bi nastanjene prostorije trebale imati prozor od najmanje jedne desetine površine. Više od 100 godina kasnije slušamo o rešenjima za stanove bez prozora.“ (*3)

On je rekao da su u 19. veku glavni uzroci smrtnosti bile zarazne bolesti, poput tuberkuloze, kolere i tifusa. Srećom sa ovim bolestima se više ne susrećemo, ali pandemija COVID-19 je sve vratila u neko pređašnje vreme i navela da se svi zapitamo oko uslova stanovanja, ali i da shvatimo da smo i dalje podložni zaraznim bolestima.

Moramo se fokusirati na to da stambeni prostor i dizajn budu otporni na rizik od zaraznih bolesti, ali i da budu dovoljno ugodni da onima koji u njima borave pružaju udobnost, svrsishodnost, kao i mentalnu stabilnost.

Uticaj zavisnosti od automobila na zdravlje

Na prvi pogled se ne čini povezanim, ali životni prostor i zdravlje zavise itekako od toga koliko ćete biti aktivni i koliko vremena provoditi u automobilu. Pre par decenija, bilo je neuporedivo manje automobila. Najrazvijenije zemlje sveta se trude da na najrazličitije načine ovo smanje na niži procenat, neke podrškom biciklizma izgradnjom dobre mreže biciklističkih staza, neke adekvatnim i dostupnim šinskim prevozom u vidu metroa.

Jedni od glavnih razloga koji negativno utiču na mentalno zdravlje su uticaj zagađenja vazduha, od drumskog saobraćaja, i visok nivo buke. U gradskim sredinama je daleko veći procenat dece koja pate od alergija i atopijskog dermatitisa. Pored toga, ljudi koji zavise od prevoza automobilom se manje kreću, smanjuje se njihova fizička aktivnost što dovodi do većeg porasta gojaznosti, srčanih oboljenja i dijabetesa. U zemljama u kojima se preferira aktivno hodanje ili biciklizam, procenat oboljevanja od ovih bolesti je daleko niži.

Savremeni život često podrazumeva zgradu sa liftom ili kuću sa garažom, što automatski predviđa da je moguće da ćete vrlo malo hodati u toku dana. Ljudi danas ne razmišljaju o tome koliko se zapravo manje kreću od ljudi u prošlosti, a ne shvataju da je kretanje od presudnog značaja za zdravlje, uz hranu i čist vazduh.

Neki lekari su u dogovoru sa arhitektama projektovali i zgrade koje bi imale spiralni put kojim se od stana, koji je na primer, na devetom spratu, pa sve do podnožja može ići biciklom. Ovo bi potrošilo daleko više vaše energije, a ne bi izazvalo umor i tako biste se sami aktivirali i vežbali.

Kako životni prostor utiče na mentalno zdravlje

Stambena sigurnost je jedna od najuticajnijih stvari koje utiču na mentalno zdravlje. Ekonomska zabrinutost zbog neobezbeđenog doma igra ključnu ulogu u mentalnim problemima. Pored toga, životni prostor i zdravlje podrazumevaju da ne živite u vlazi, buci, među štetočinama i u prostoru koji je pretrpan i nije redovno održavan.

Lokacija stanovanja je još jedna važna stavka koja uključuje pristup objektima od velike važnosti – prodavnice, škola, vrtić, posao i dom zdravlja/bolnica. Svaki aspekt zbog kog su ljudi ugroženi i nemaju mogućnost da im ovi objekti budu lako dostupni ugrožava njihovo zdravlje.

Važno je da ne zanemarite i adekvatan komšiluk jer je ovaj tip druženja podržavajući i blagotvoran za više generacija jedne porodice.

Stanovanje koje nudi bezbednost i pristupačnost, udobno je i adekvatno, a korisnicima nudi određeni stepen privatnosti, ali i čistog vazduha i ne prevelike buke uz dostupnost korišćenja nekog otvorenog prostora je životni prostor koji je idealan za stanovanje. Pitanje je samo koliko kompromisa ljudi moraju napraviti obzirom da su većini mogućnosti ograničene.

zivotni prostor i zdravlje

Koliko je pandemija promenila poglede na životni prostor i zdravlje?

Iako pandemija COVID-19 još uvek nije prošla, čini se da polako zaboravljamo sa čime smo se suočavali početkom prošle godine kada smo svi bili zaključani u svojim domovima. Tada su ljudi uvideli koliko su u boljoj poziciji oni koji nisu bili u urbanim sredinama u stanovima, već su imali svoje dvorište i mesto na otvorenom gde mogu da borave. Luksuznim domovima su se u tom momentu često činili oni koji poseduju "parče" otvorenog prostora.

Tokom 2020. godine neizvesnost koliko će trajati vanredno stanje, izolacija i ograničeno kretanje doveli su do toga da poraste potražnja za vikendicama i kućama sa dvorištem, naročito u okoloni Beograda i Novog Sada, pisao je Espreso.

Cene nekretnina su u jednom momentu otišle u nebesa, a bez obzira na to, tokom prošle godine je prodato skoro 60% više vikendica nego prethodne godine. Najveći broj na Fruškoj gori – 882, dok je  u ostatku zemlje prodat 561 objekat pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda. (*4)

Statistika kaže i da ovaj trend nije potrajao, te iako su mnogi razmišljali o kupovini kuće sa okućnicom, makar i u nekom udaljenom mestu i planirali život van grada, ipak je prodaja stanova u novogradnji nastavljena istom dinamikom kao i pre stupanja na snagu vanrednog stanja.

 

Mnogi stručnjaci smatraju da bi na globalnom nivou vlade država u većem delu sveta trebalo da uzmu učešća u promenama stambenih i dizajnerskih propisa obzirom da loš izbor stambenog prostora itekako utiče na zdravstvene troškove na globalnom nivou. Ovakvim težnjama za stambenim prostorom, kakav je najčešće u današnje vreme, možemo očekivati da životni vek bude kraći od očekivanog uz brojne prateće dijagnoze poput gojaznosti, dijabetesa, respiratornih problema, srčanih smetnji i povećanog broja alergija i atopijskog dermatitisa kod dece.

Isključivo komercijalna gradnja pojedinaca bez brige o kompletnoj zajednici i infastrukturi dugoročno može dovesti do pogoršanja zdravstvenog stanja svih grupa stanovnika u tim sredinama. Gradovi se ne trebaju urbanizovati preko granica kojima čovek teži i njegovom vezom sa prirodom i čistoćom, te mirom koji je u određenoj meri neophodan.

Pročitajte još:

Moderan životni prostor i zdravlje - Literatura:

  1. UN: Universal Declatration of Human Rights - https://www.un.org/en/about-us/universal-declaration-of-human-rights
  2. WHO: Housing and Health Guidelines - https://www.who.int/publications/i/item/9789241550376, novembar 2018. Godine
  3. MNT: Living Space and Health - https://www.medicalnewstoday.com/articles/living-space-and-health-how-urban-design-affects-our-well-being, avgust 2021. Godine
  4. RGZ: Izveštaji - https://www.rgz.gov.rs/usluge/procena-i-vo%C4%91enje-vrednosti-nepokretnosti/izve%C5%A1taji-sa-tr%C5%BEi%C5%A1ta/izve%C5%A1taji
  5. NIH: Metabolic equivalents (METS) in exercise testing, exercise prescription, and evaluation of functional capacity - https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/2204507, avgust 1990. godine

Photo by John Diez, Samson Katt from Pexels