Postoji niz zabluda o raku dojke. Kako je oktobar mesec borbe protiv raka dojke, želeli smo da se osvrnemo i na ovaj aspekt, pored toga što ćemo vas podsetiti da obavite svoj godišnji sistematski pregled grudi.

Prema izvorima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), tokom 2020. godine je 685.000 ljudi umrlo od raka dojke, a čak 2.300.000 dobilo dijagnozu tumora dojke. (*1)

Medicinski mitovi o karcionomu dojke

Obzirom da je ovo najčešća vrsta karcinoma, ne čudi što postoji niz zabluda o raku dojke. Veoma je važno i bespredmetno pričati koliko su redovni pregledi bitni i neophodni, da bi se ova bolest otkrila na vreme, kada je šansa za lečenje neuporedivo veća. Ali, podjednako je važno i da ne gajimo strahove tamo gde nema potrebe da ih bude.

Mit 1: Sve što napipamo u dojkama može biti rak kože

Ovo je jedan od najčešćih strahova kada je pregled i samopregled grudi u pitanju. Devojke se nekada plaše da vrše samopregled da ne bi nešto napipale, a i ako se to desi, odmah se misli na najgore. Većina kvržica u dojkama je benigna.

Posebno ako su do sada ultrazvučni ili mamografski pregledi bili u redu. Ipak, baš zbog toga je važno da čim primetite kvržicu u dojci odete na pregled kako bi se utvrdilo o čemu se radi.

Mit 2: Žica brushaltera može da izazove rak dojke

Sigurno ste do sada čuli konstataciju da ne valja da vas nažulja žica brushaltera jer na tom mestu može da se pojavi tumor. Jedini rizik koji se može javiti jeste od iritacije kože ispod dojke koji u poodmakloj fazi može izazvati oštećenje kože, a to može izazvati infekciju ili apsces dojke.

Mit 3: Udarac dojke može izazvati rak dojke

Povreda ne može izazvati rak dojke, ali može da izazove promene na dojci koje će pri pregledu izgledati možda nalik tumoru. Ove promene se nazivaju masna nekroza i na mamografu izgleda  kao nepravilna masa sa nazubljenim ivicama. Najbolji način da se isključi mogućnost da pacijentkinja ima tumor jeste biopsija. (*2)

Mit 4: Stres može izazvati rak dojke

Ne postoji nijedan dokaz koji je pokazao vezu između pojava tumora dojke i izlaganja stresu. Veoma je važno da nađemo način da se nosimo sa stresom u životu, ali to koliko ćemo i da li ćemo biti izloženi stresu ne utiče na rizik od pojave tumora dojke.

Mit 5: Zabluda o raku dojke i vantelesnoj oplodnji

Deo postupka vantelesne oplodnje su najčešće lekovi koji stimulišu jajnike i oponašaju estrogen u meri koja je veća od uobičajenog lučenja estrogena. Nedavna studija je pokazala da ne postoji povećanje rizika od tumora dojke kod žena koje su dobijale lekove za stimulaciju jajnika u odnosu na procenat žena koje ih nisu koristile, a dobile su karcinom dojke. (*4)

Mit 6: Zdrav način života isključuje rizik od pojave raka dojke

Žene koje u postmenopauzi imaju prekomernu telesnu težinu imaju povećan rizik od razvoja tumora dojke, ali ne postoji način života koji jedna žena može voditi da bi u potpunosti isključila rizik od nastanka tumora dojke.

Mit 7: Šećer u ishrani izaziva tumor dojke

Lekari se slažu u jednom: „Šećere treba izbegavati jer oni izazivaju zavisnost. Mogu dovoditi do promena raspoloženja, skokova u insulinu i čak do srčanih oboljenja, dijabetesa i drugih inflamatornih bolesti.“

Previše šećera može dovesti do gojaznosti, a prekomerna telesna težina povećava rizik od pojave tumora dojke.

Ne postoji zvanična studija koja kaže da šećer ubrzava rast tumora, ali je svakako važno da se suzdržite od unosa prekomerne količine šećera kako bi očuvali opšto zdravlje.

Mit 8: Pirsing u bradavicama povećava rizik od raka dojke

Pirsing na bradavicama ne povećava rizik od pojave tumora dojke, ali može dovesti do komplikacija poput infekcija, apscesa, blokiranih kanala za dojenje od ožiljačnog tkiva, oštećenja živaca i cisti.

Mit 9: Niko u porodici nije imao tumor dojke, pa ga ni ja neću razviti

Često žene koje nemaju genetsku predispoziciju misle da one ne mogu da dobiju rak dojke, međutim ovo nije istina. Jedan od 8 žena razvije tumor dojke tokom života, a samo 5-10% je uzrokovano genetskom mutacijom koja se prenosi među članovima porodice. Samim tim je jasno da nasledni faktor ima mali uticaj na oboljevanje od tumora dojke.

Svaka žena bi nakon 40. godine trebala da počne da ide na mamografiju bez obzira da li ima ili ne genetsku predispoziciju, a žene sa genetskom predispozicijom bi preglede trebalo da obavljaju već od 30. godine života.

Mit 10: Karcinom dojke se razvija samo kod starijih žena

Rizik od raka dojke se povećava sa starenjem i prosečna starost za novu dijagnozu je 61 godina života, međutim, on se može javiti i mnogo ranije. Oko 5% žena dobije rak dojke pre 40 godine života, a dešavaju se slučajevi i u ranim dvadesetim godinama, pa čak i u pubertetu, mada je to retkost. Kod veoma mladih žena tipično postoji istorija oboljevanja.

Ukoliko je tumor dojke tipično rasprostranjen u vašoj porodičnoj istoriji, važno je da krenete sa redovnim pregledima već u 25. godini života.

Mit 11: Muškarci ne mogu imati rak dojke

Oko 1% obolelih od tumora dojke su muškarci. Veoma je važno da se muškarci obrate lekaru čim primete neku kvržicu, bol ili pojavu iscedka, jer za njih ne postoje smernice za preventivne preglede niti su one uobičajene. Genetska mutacija BRCA2 gena je najčešći faktor rizika za muškarce, ukoliko su nosioci ovog gena.

Mit 12: Ako se ne napipa kuglica, nema ni tumora dojke

Ukoliko bi ovo bilo tačno, ne bismo imali potrebu za preventivnim pregledima. Ultrazvučni pregled dojki i mamografija spašavaju živote žena upravo zato što se tumor otkrije dok nije u fazi koja je neizlečiva.

U prvoj fazi razvoja, karcinom dojke je izlečiv gotovo 100%. Sa druge strane, ako ne idete redovno na preglede, on može preći i na druge delove tela, pre nego što postane opipljiv.

Mit 13: Abortus može da poveća rizik od raka dojke

Veliko istraživanje iz 1997. godine(*5), koje je obuhvatilo milion i po žena, nije pronašlo vezu između abortusa i pojave tumora dojke. Istina je da zbog visokog nivoa estrogena koji se javlja u trudnoći, promene na telu mogu da se uvećaju i napreduju, ali to je situacija koja se događa u svakoj trudnoći.

Mit 14: Nošenje telefona u brushalteru može izazvati tumor dojke

Nema nijednog dokaza koji bi potvrdio da nošenje telefona u brushalteru izaziva tumor dojke Ne znamo, sa druge strane, kakvi će pokazatelji biti za dve i više decenije. Ali, u svakom slučaju, nema razloga da telefon nosite u blizini grudi. Jednostavno ga odložite u torbu ili gde vam je zgodno.

Mit 15: Mamografski pregled doprinosi širenju raka dojke

Uobičajeno je da žene misle da će kompersija dojke prilikom mamografskog pregleda ili ubod igle prilikom biopsije izazvati širenje karcinom, ako on postoji, ali ovo apsolutno nije tačno. Mamograf koristi i jako niske doze zračenj i ne postoji nijedan dokaz ili naznaka da bi mogao doprineti pojavi i razvoju tumora dojke.

 Ono što nije mit, jeste da rak dojke postoji i da je sa svojom učestalošću od 15% prisutnosti kod žena u nekoj životnoj dobi veoma česta pojava zapravo. Zdrav način života, dobra genetika, rođenje deteta i dojenje će samo u određenoj meri smanjiti rizik, ali ono što je ključ jeste redovan pregled i blagovremeno otkrivanje svake promene. NEMOJTE odlagati preglede i preskakati godinu upravo zato što je to ono najvažnije, kada je ova bolest u pitanju.

Literatura:

1. WHO: Breast Cancer - https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/breast-cancer
2. MNT: Medical Myths - https://www.medicalnewstoday.com/articles/medical-myths-15-breast-cancer-misconceptions
3. Science Direct: Risk of breast cancer in women treated with ovarian stimulation drugs for infertility: a systematic review and meta-analysis - https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0015028221000777, jul 2021.
4. org: No link between Fertility treatmaents and Breast Cancer Risk - https://www.breastcancer.org/research-news/no-link-between-fertility-treatments-and-breast-cancer-risk
5. NIH: Induced abortion and the risk of breast cancer - https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/8988884, januar 1997.

Photo by Tara Winstead, Klaus Nielsen from Pexels