Marija erdem zaposlena mama
Marija Erdem: Sve u životu treba raditi srcem

 

U ovoj rubrici, naše gošće su do sada bile majke najrazličtijih zanimanja, upravo iz razloga što se svaka od njih, odnosno nas, suočava sa drugačijim izazovima kada treba da počne da se odvaja od deteta. Različitost nam je pružila uvid u drugačije izbore i drugačija razmišljanja, a nadamo se i da je našim čitateljkama pomogla da shvate da je odvajanje jedan prirodan i, zapravo, lep proces, kada i žene imaju mogućnost da prošire sferu svojih interesovanja.

Zaposlena mama: Marija Erdem

Naša današnja gošća je Marija Erdem, mama dva dečaka i pevačica. Ona je deo „Creative band“-a, jednog od najpopularnijih bendova kada su u pitanju proslave različitog tipa na ovim prostorima. Za portal Demetra podelila je svoje iskustvo, iako je tokom pandemije, kao i svi, bila na pauzi, ali i zbog toga što je rodila drugo dete. Ona je prethodnih godina bila u dodatno izazovnoj situaciji jer joj je suprugova profesionalna karijera bila vezana za Tursku, a njen posao je vezan najviše za Srbiju.

Da li ste na isti način obavljali posao pre rođenja prvog deteta? Kako je izgledao jedan Vaš dan?

Što se tiče samog posla, obavljala sam ga isto. Pogotovo u mom slučaju jer je muzika moja ljubav. Malo ko se može pohvaliti time da može da živi i radi ono što voli. Smatram da posao ne bi trebao da trpi, ma koliko god mi bili umorni. Vraćamo se po nekoliko puta kod istih klijenata i ne možemo kvariti kvalitet. Mislim da sada još bolje obavljam svoj posao, sa više emocija i elana, ali naravno da želim da požurim da se vratim kući zbog ova dva bisera koja imam.

Jedan moj dan pre rođenja dece je izgledao „devojački“. Imala sam svoje rituale, počev od jutarnje kafe koju sam volela da pijem po dva sata. Kao i pretpostavljam većina nas koji vole kafu. Volela sam da uživam uz muziku, da pročitam neku dobru knjigu. Viđala sam se češće sa prijateljima, mada to sada nije slučaj i zbog pandemije. Moj dan je bio totalno opušten pre rođenja deteta. Nisam žurila nigde, sve sam obavljala na vreme. Očistiš stan i uživaš u tome kasnije sam, sa prijateljima.

Volela sam da gledam filmove, sada za to nemam vremena, ali biće kad malo porastu.

Ova godina je mnogima svima bila posebno izazovna. Za Vas čini se još izazovnija obzirom da Vam je suprug profesionalni fudbaler koji radi u drugoj državi. Da li uspevate da funkcionišete, i kako, pre svega, u ovim izazovnim vremenima?

Ova godina jeste puna izazova, mada ja ne mogu da se žalim, jer smo svi živi i zdravi. Meni je ova godina bila i srećna jer se baš na početku pandemije rodio moj mlađi sin, Noa. Dobila sam Nou, tako da ja zaista imam puno razloga da budem zahvalna Bogu i molim se da tako i ostane. Jeste nam teže jer je moj suprug fudbaler i u inostranstvu, ali takođe ne želim da patetišem jer sami smo to birali i želeli. Trudimo se da funkcionišemo najbolje što umemo. Bilo je jako teških momenata kada nije mogao da vidi svoju bebu prvih pet meseci, na početku pandemije. To je bilo jako teško za nas, posebno za starijeg sina, Davida, koji je vezan za tatu i željno ga je iščekivao.

Ove godine, na našu sreću, moj suprug završava sa fudbalom i trebalo bi da počnem ja da radim. Sve će biti mnogo lepše i lakše. Mislim da se sve lakše prebrodi kada je porodica na okupu. Obzirom da je neko od nas dvoje morao da radi, malo veći teret je podneo moj suprug kada je posao u pitanju. Podelili smo se, moj suprug je radio, ja sam bila sa decom.

Kada ste počeli da radite nakon porođaja?

U trudnoći sam pevala do sedmog meseca u obe trudnoće. Posle prvog porođaja sam počela da radim kada je David napunio osam meseci. Tada je uskočila moja mama. Do tada smo bili sami David i ja, a onda je moja mama ostavila sve. Ostavila je posao i sve i došla u Beograd da mi pomogne. To je jedna pomoć koja ne može rečima da se opiše. Ne znam kako da joj se odužim. Zaista to nisam očekivala.

Možda bih sačekala još malo, ali naš posao je takav. Ljudi su nas tražili i imala sam odgovornost. Nije bilo lako odvojiti se jer sam još dojila Davida.

Prednost mog posla je što ja ne radim svaki dan tako da ja zaista imam vremena i za decu.

Da li stariji sin ide u vrtić? Da li imate pomoć, kada je čuvanje dvoje male dece u pitanju? I vi nekada morate na putovanja. Kome ste poverili tu ulogu?

Već sam spomenula da sam mami poverila čuvanje dece. Neću da zvučim grubo jer dosta ljudi plaća dadilje, ali ja imam strah od toga, posebno ako nekoga ne poznajem. Kao i sve mame, veoma sam osetljiva kada su deca u pitanju. Većina mama se boji da ostavi dete bilo kome.

Moja mama im pruža ljubav i meni je to najvažnije. Nekada joj ja govorim da uradi ovo ili ono, ali ona me podseti da je odgajila nas dvoje i da sigurno neće ništa nažao da im uradi. Tako da je moja mama trenutno tu i glavna kada ja nisam tu. Za sada je to retkost, ali će se dešavati.

David je sada u januaru krenuo u vrtić na nagovor mog muža. Ja nisam bila za to jer ja sam kod kuće i imam vremena za njega. Po meni je vrtić vrlo korisna stvar i tek sada sam shvatila koliko je korisna stvar za njega i olakšavajuća okolnost za nas.

Kod vas je posebno izazovna situacija obzirom da i vas i supruga poslovi vežu za različite zemlje. Kako planirate da funkcionišete kada dođe vreme da deca krenu u školu? Da li ste razmišljali o tome?

Moj suprug i ja stalno razmišljamo o budućnosti. Ne znam koliko je to ispravno obzirom da svet može da se promeni u roku od 24 časa. Ne znam gde ćemo živeti. On jako voli Srbiju i za sada smo se složili da živimo u Beogradu iz razloga što on završava ove godine karijeru, a ja svoj posao mogu da radim dok god me zdravlje služi i dok god smo interesantni ljudima, a nadam se da će to biti još dugo.

Imamo vremena do polaska u školu. Ne znam da li će se nešto promeniti. Videćemo da li ćemo ostati u Srbiji ili će to biti neka druga država. Sačekaćemo, pa ćemo vam javiti. Deca su rođena u Srbiji i svi smo trenutno u Beogradu.

Kako ste organizovali usklađivanje posla i dece?

Stižem da uskladim sve. Veoma sam posvećena deci, jer smatram da to tako treba, jer oni velikom brzinom rastu. Stvarno nisam želela da propustim nijedan bitan momenat, ni zubiće, ni prohodavanje. Stižem sve jer je moj posao zahvalan. Dešava se da nekada nismo tu par dana, ali to nije često.

Da li stižete da se bavite kućnim obavezama pored dece i posla?

Najosnovnije stvari stižem, a nekad ih podelim i sa mamom – ko će spremati ručak, ko će ići u nabavku. Mene zaista ne nervira što su igračke svuda razbacane po stanu. To pokupim kada deca spavaju, ručak je za decu uvek svež spreman. Nekada uključim i Davida, obzirom da je stariji, pa zajedno usisavamo i brišemo prašinu. On voli da učestvuje u tome.

Sve mi, mame, znamo da nije lako i da je najteži posao na svetu, ali uz finu organizaciju može da se postigne. Naravno nije svaki dan isti i najdiviniji, dešava se i da su njih dvojica bolesni, da stvari nisu onakve kako sam planirala.

Kako se organizujete kada je priprema obroka u pitanju?

Uglavnom spremam sveže za taj dan. Retke su situacije da spremim prethodno veče za sutradan. Nije nikakva muka spremiti za dvoje male dece obroke. To mi je najmanji problem.

Kako vam se čini, da li je lakše biti majka sa fiksnim radnim vremenom ili je fleksibilno radno vreme bolja opcija?

Mislim da je lakše mamama koje imaju fleksibilno radno vreme. Evo, ja imam celu nedelju za svoju decu, ali znam da je vikend namenjen za posao. Tada se prebacujemo na mamu ili ako je suprug tu, on ih čuva. Nekada dođe i deka iz Leskovca, a moram da spomenem i roditelje moje najbolje drugarice koji su nam često uskalali u pomoć kada sam ja bila sama sa njima u Beogradu.

Kada ste se prvi put odvojili od dece na više od par sati?

Prvi put sam se odvojila od Davida kada je napunio godinu dana. Morali smo da sviramo doček Nove godine u Crnoj Gori. Moj suprug je išao sa mnom. Odvojila sam se na tri dana i iskreno, prvi dan sam preplakala. On je bio super, ali meni meni je bilo jako teško.

Koji savet biste dali majkama koje uskoro treba da se vrate na posao?

Savet je da nema saveta. Mislim da svaka žena  treba da radi onako kako se oseća i kako smatra da je najispravnije za nju i njenu porodicu, za njenu decu. Ukoliko ima potrebu da radi i da izađe van kuće, onda to treba i da uradi. Ljudi su različiti, nema svako iste potrebe. Onako kako se one osećaju tako treba i da rade. Definitivno sve u životu treba raditi iz srca i tu nema greške.

Jedini savet je da čuvaju porodicu i da čuvaju sebe, da se što više smeju i da budu srećne koliko je moguće u ovom vremenu. Živeti svaki dan kao da je poslednji, definitivno nije izlizana fraza. Budite sa svojom decom i neka ona budu najsrećnija uz vas.

Pročitajte kako druge mame balansiraju između poslovnih obaveza i majčinstva OVDE.

Fotografije: privatna arhiva
Tekst: Tamara Petković
*Svako kopiranje i preuzimanje teksta ili dela teksta, bez odobrenja autora je strogo zabranjeno.