VTO- vantelesna oplodnja u Srbiji
Prema nekim računicama kojima se barata u srpskoj javnosti, kandidata za vantelesnu oplodnju (VTO) u našoj zemlji ima oko 100.000. Procenjuje se da u Srbiji svaki sedmi, a u Beogradu svaki peti par ima problem sa neplodnošću.
U klinikama, što privatnim što državnim, već duže vreme se sprovodi ova procedura. Poslednjih godina država, kao i gradovi Beograd i Novi Sad su doneli odluku da finansiraju ovaj prilično skup postupak (oko 2.500 evra) svim parovima koji ispunjavaju neke zadate i nimalo stroge uslove.
Nakon ulaska u proceduru – prijave Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje koji je nadležan za to, procedura teče prilično brzo i glatko, naročito ako se posmatra iz ugla parova koji su pre toga godinama bezuspešno pokušavali da postanu roditelji.
USLOVI I TESTOVI ZA VTO
Važno je da kandidati za besplatnu VTO ispunjavaju osnovne uslove:
da žena nije starija od 40 godina (u Novom Sadu je granica pomerena na 44), da je neplodna i pored odgovarajućeg lečenja, da ima očuvanu funkciju jajnika, da nije rađala ili da nema živu decu. Nužno je da supružnici nisu previše gojazni (BMI manji od 30), a potrebno je i da muškarac proizvodi žive i morfološki ispravne spermatozoide, bez obzira na to u kom broju.
Slede brojne analize i pregledi, među kojima su različiti laboratorijski testovi gde se testiraju i žena i muškarac. Za preglede i sređivanje papirologije potrebno je obično oko dva meseca, a ukoliko par uspešno prođe komisiju koja pregleda sve rezultate, ulazi u proceduru.
Ona, međutim, nije previše prijatna jer žene prolaze kroz komplikovanu proceduru pod anestezijom, a muškarcima je uglavnom neprijatno jer moraju da daju uzorak sperme.
TOK POSTUPKA VANTELESNE OPLODNJE
Najpre se stimulišu jajnici žene kako bi umesto jednog proizveli veći broj folikula u kojima se nalaze jajne ćelije. Onda ih genetičar, u pravom trenutku kada jajašca sazru, "usisa" i izvadi iz tela žene, a paralelno sa tim uzima se uzorak sperme muškarca (ako nikako drugačije, onda biopsijom testisa). Obično se tada jajne ćelije i spermatozoidi "izmešaju" i čeka se da dođe do oplodnje. Ukoliko je kvalitet spermatozoida veoma loš, i taj deo može da se pripomogne tako što će se odabrani spermatozoid "ubrizgati" u jajnu ćeliju.
Sledi kratka pauza – genetičari prate šta se događa sa jajnom ćelijom, da li je zaista došlo do oplodnje i da li je jajna ćelija počela da se deli, tj. da raste.
Par u tom momentu mora da donese još jednu veoma važnu odluku: koliko embriona će biti vraćeno u matericu žene.
Ova odluka nije laka, jer ako se vrati samo jedan embrion, postoji mogućnost da da do trudnoće ne dođe. Ako se u matericu vrate vrate dva embriona, šanse za trudnoću se dosta povećavaju, ali već postoji mogućnost za blizanačku trudnoću, koja se uobičajeno smatra visokorizičnom. Ukoliko se vrate tri embriona, šanse za trudnoću su još mnogo veće, kao i šanse da žena nosi trojke, što se izbegava i ponekad se zato odstranjuje jedan plod. Ponekad se čak desi da se jedan embrion podeli pa se neplanirano pojavi još jedna beba. Praksa je pokazala da se parovi najčešće odlučuju za dva ili eventualno tri embriona, zbog čega su kod njih blizanačke trudnoće uobičajene.
ČEKANJE
No, vratimo se postupku VTO. Kada prođe oko 30 časova od kada su spermatozoid i jajna ćelija došli u kontakt, ukoliko je sve prošlo kako valja, oplođena jajna ćelija vraća se u matericu.
Onda sledi čekanje, verovatno najteži deo.
Šansa da žena na ovaj način ostane u drugom stanju posle jednog postupka je oko 40 odsto.
Potrebno je oko dve nedelje da se utvrdi da li je došlo do trudnoće, a nakon toga, ukoliko jeste, smatra se da trudnoća iz procesa VTO ima dalji tok kao bilo koja druga, nastala u "kućnim uslovima".
